»Politika«, 23.travnja

СРБИЈА

Суботички роман о фудбалу и породици

Новинар Дражен Прћић аутор је књиге о оснивању ФК Бачка у ком су и његови преци имали запажену улогу

(Фото приватна архива)

Суботица – Писати о својој породици, спортском клубу у ком су од оснивања активно учествовали сви твоји преци, и о граду који волиш могуће је тек када се стекне списатељска и животна зрелост. Због тога сам толико чекао са овом књигом, прича за „Политику” Дражен Прћић, новинар и аутор више књига. Његова последња „Хорвацки Бачка” обухвата период од 1901. до 1939. године и то је роман у ком је историјска грађа испреплетена са породичном хронологијом.

Прћић је књигу посветио своме прадеди Мартину Хорвацком који је био један од оснивача ФК Бачка, играч а потом и члан управе. Био је и један од оснивача Фудбалског савеза Краљевине 1919. године и за то му је додељена Златна плакета Фудбалског савеза Југославије коју је примила његова ћерка Лиза. Прадеда је био и дугогодишњи, како се тада говорило, главни архивар града Суботице.

– У мојој породици љубав према ФК Бачка преноси се с колена на колено, сви смо били играчи, па и ја као дечак и младић. О времену оснивања клуба, о животу у некадашњој Суботици, када је она с почетка века имала више становника него Београд, и 1.300 уличних светиљки, или 91 километар улица, слушао сам у кругу породице од мојих тетака и баке. Због тога сам идеју о овој књизи дуго носио у себи – прича нам Прћић.

Породична сећања и личне приче су тек једна страна медаље, и Прћић каже да је као новинар суботичког недељника „Хрватска ријеч” и сарадник „Националне географије” желео да ове успомене „пропусти” кроз прецизну мрежу историјске грађе. Због тога је прочитао све новине и часописе из тог времена на мађарском, српском и хрватском језику.

– Срећом, суботичка Градска библиотека има сачувану периодику – наводи наш саговорник. Од помоћи је била архива суботичког клуба, па је тако Прћић исправио и једну историјску неправду.

– Дуго се помињало да је Сабанов дао гол на утакмици „Бачке” са „Хајдуком” 1939. године, али гол је дао Шарчевић. Била је то највећа утакмица у Суботици између два рата. Присуствовало је 3.500 гледалаца – каже Прћић. У то време Суботица је имала чак два прволигаша – Бачку и Жак из којег ће након Другог светског рата израсти данашњи Спартак.

Бачка је најстарији клуб у читавој бившој Југославији, а припадност том клубу и теренима код Сомборске капије изједначавала се с љубављу према Суботици.

– Било је важно припадати Бачкој, људи се нису одређивали према националној или верској припадности, већ као део овог клуба. Свако ко је нешто значио у Суботици на почетку 20. века, на неки начин је био повезан с њим. Можда је и због тога клуб у том периоду напредовао и развијао се исто као и град. Не треба заборавити да је у Суботици полетео први авион с Иваном Сарићем, да се активно играо тенис, а 1936. године град био убележен на олимпијској мапи света, када је бакља игара прошла овуда – рекао нам је Дражен Прћић.

Александра Исаков

објављено: 23.04.2015.

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

citac HU | 23/04/2015 11:57

Da, to je ta Subotica, koju nosim u srcu od rodjenja. 
Samo bi spomenuo jedan detalj iz mog onog zivota, ne samo da sam licno poznavao Ivana Sarica, nego smo on i ja otvorili moto-trke 1958. na trkalistu iza Kalvarije, on na njegovom DKW-vejcu od 125 kubika, ja klinja od nepunih 14 godina na JAWI 250, koja je pripadala Mlinskom preduzecu u Subotici. Inace ime "Ivan Saric" aerokluba, ja sam predlozio nekim jedrilicarima i pilotima sa kojima sam provodio celo leto tih godina, prvo iza ZORKE, pa onda na Bikovu.
Za nas centar grada oko Gradske kuce, rekao je onomad glavni inzenjer iz Zolnaija, kada su radnici "Integrala" skidali oplatu sa betona na fontani, da je taj trg, od biblioteke, preko pozorista i pocetak korzoa, na drugu stranu preko nove kafane SPARTAK, sa Muzickom skolom koja se jedva nazire i vidi od drveca sa mesta gde je stajao, najlepsi mali gradski trg koji je u zivotu video, on koji je obisao celu Evropu, gde god se ugradjivala Zolnai keramika.